Точно на ръба на свободата
беше душата ми…
Пролетта беше подранила.
В деня, когато дойде ти…
падна снега и затисна всичко
и кръговратът започна отначало.
Тежи ми… снега, ти, болката…
а ето, скоро предстои да се удавя
и да изгоря напълно…
И когато след време всичко ще бъде
жълто, червено, многоцветно…
Аз ще съм черна, бяла и може би сива
Pikërisht në buzën e lirisë
ishte shpirti im…
Pranvera kishte ardhur më herët.
Në atë ditë, kur erdhe ti…
rra dëborë që mbuloi gjithçka
dhe qarku filloi që në fillim.
Më peshoni… dëborë, ti, dhimbja…
dhe ja, se shpejt do të vijë kohë të mbytem
dhe të digjem plotësisht…
Dhe kur pas shume kohë, çdo do të jetë
të verdhë, të kuq, shumëngjyrësh…
Unë do të jem e zeze, e bardhë, mbase e gri.